Dva i po psihijatra

Znate li da u Srbiji, u centru Beograda, postoji psihološko savetovalište za mlade u koje se možete prijaviti jednim klikom na Instagramu ili potražiti pomoć online, anonimno, bez knjižice i ikakve administracije? Ukoliko imate do 30 godina, ili se neko vama blizak u tom uzrastu bori sa psihološkim problemima i krizama koje ne može da reši, ovo je prava epizoda za vas. Psihijatar Mihailo Ilić o mentalnom blagostanju mladih danas razgovara sa svojim gošćama - socijalnom radnicom Jasminom Bogdanović i kliničkim psihologom Snežanom Mrvić. Uz osvežavajuće Olympus napitke, oni analiziraju stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, naročito osnovaca i srednjoškolaca, u kontekstu nedavnih tragičnih događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Malom Orašju i Duboni. Poseban fokus stavljen je na CEZAM projekat - Centar za mlade u Beogradu, koji nudi podršku adolescentima i njihovim porodicama. Kroz razgovor sa stručnjacima, saznaćete koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi danas, kako prepoznati prve znake problema sa mentalnim zdravljem i na koji način društvo može pružiti podršku mladima u prevazilaženju kriza. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelne statistike koje pokazuju zabrinjavajući porast problema sa mentalnim zdravljem među mladima, ali i na ulogu obrazovnih institucija i porodice u pružanju podrške. Gošće dele svoja iskustva iz prakse, navodeći konkretne primere rada sa adolescentima kroz CEZAM projekat i slične inicijative. Takođe, govorimo o tome kako mladi doživljavaju pritiske savremenog društva, uključujući uticaj društvenih mreža i društvenih normi, te kako prepoznati signale da je adolescentu potrebna pomoć. Poseban akcenat stavljen je na značaj edukacije roditelja i nastavnika, kako bi se razvila otvorenija komunikacija i bolje razumevanje emocionalnih potreba mladih. Jer, zvanični podaci kažu, svakoj petoj mladoj osobi u Srbiji potrebna je psihološka pomoć. CEZAM website: https://cezam.rs/ [https://cezam.rs/] CEZAM Instagram: https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en [https://www.instagram.com/cezam.bgd/?hl=en] Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ [https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/] 🔔

Da li srce zaista može pući od tuge? Može li emotivni stres izazvati fizičku bol toliko intenzivnu da deluje kao pravi infarkt? Da li se od slomljenog srca može umreti? I kakve veze ima Ceca Slavković sa današnjom temom? Naši psihijatri Olivera i Roberto, uz svoje omiljene Olympus napitke, danas otkrivaju misteriju sindroma slomljenog srca. Sve je počelo davno, kada su lekari po prvi put naišli na pacijente koji su, nakon velikih emocionalnih gubitaka, pokazivali simptome srčanog udara, ali bez ikakvih znakova začepljenja arterija. Ovaj fenomen, poznat kao Takotsubo kardiomiopatija, ostavio je medicinsku zajednicu zatečenom i pokrenuo pitanja o povezanosti psihe i fizičkog zdravlja. Olivera i Roberto će nas provesti kroz najnovija istraživanja i teorije koje pokušavaju da objasne kako stres i emotivni šok mogu da naruše rad srca. Da li je u pitanju čista psihosomatika ili postoji nešto dublje? Kako se sindrom manifestuje i da li ga je moguće lečiti? Osim toga, naši psihijatri će podeliti i priče iz prakse koje pokazuju koliko su emocije moćne i kako ih prepoznati na vreme. Saznaćete kako da se nosite sa gubitkom i stresom, kao i kako da prepoznate kada je vreme da potražite pomoć.

U jubilarnoj, stotoj epizodi podkasta Dva i po psihijatra, dr Olivera Vuković, dr Mihailo Ilić i dr Roberto Grujičić, uz osvežavajuće gutljaje Olympus napitaka i, kao i uvek, nesebičnu podršku nevidljivog prijatelja – dobrog duha Uroša – ulaze u intrigantan svet psiholoških igara koje ljudi svakodnevno igraju, s posebnim naglaskom na manipulaciju. Koje su najčešće psihološke igre u partnerskim odnosima, porodici i na poslu? Kako prepoznajemo ulogu žrtve, progonitelja i spasioca u ovim dinamikama? Da li su neke igre naučene u detinjstvu i zašto ih ponavljamo i kad nas bole? Kako se postavljaju granice i prekida toksični krug? I konačno – da li se iz psiholoških igara može izaći bez gubitka, ili su svi igrači u startu osuđeni na poraz? Ova epizoda donosi i dozu humora, introspektivne iskrenosti i simbolično slavlje – jer kad psihijatri slave, to je i terapija i analiza i zabava u jednom.

U današnjoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić sa koleginicom, psihološkinjom Majom Lajon razgovara o jednom od najdubljih i najfascinantnijih pristupa razumevanju ljudske psihe – psihoanalitičkoj psihoterapiji. Šta nam otkriva psihoanalitička psihoterapija? Šta ova metoda može da nam kaže o našem unutrašnjem svetu? Kako nastaju nesvesni konflikti i na koji način se mogu razrešavati kroz terapijski odnos? Roberto i Maja razgovaraju o tome šta zapravo znači psihoanalitička terapija danas, kako izgleda rad na nesvesnim konfliktima, i zašto je "govoriti slobodno" važnije nego što mislimo. Pričamo o mitovima i stvarnosti ove metode, kako izgleda proces iz perspektive terapeuta i klijenta, i kome je ovakav pristup najviše namenjen. Pridružite nam se i otkrijte zašto je razumevanje nesvesnog ključno za emocionalno zdravlje. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/ [https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/]

U ovoj epizodi, uz osvežavajuće Olympus napitke, dečiji psihijatar Roberto Grujičić i njegova koleginica, magistar psiho-socijalnog savetovanja i autor knjiga za decu i roditelje, Irena Orlović, razgovaraju o seriji "Adolescence" – provokativnom prikazu tinejdžerskog odrastanja, osećaja (ne)odgovornosti, bespomoćnosti, i u krajnjoj liniji tragedije i zločina, koji je izazvao burne reakcije javnosti. Irena i Roberto govore o tome kako moderna televizija utiče na psihološki razvoj mladih, koje poruke serija prenosi o identitetu, odnosima i emocionalnim borbama adolescenata, ali i o ulozi roditelja, škole i društva u tom osetljivom periodu. Šta se dešava sa našom decom u našim školama? Kako da razumemo ono što nas možda plaši? Šta je realnost, a šta fikcija kada je reč o mentalnom zdravlju mladih? Kako preživeti adolescenciju u digitalnom svetu. I kako, na primer, 'blokirati' bespomoćnost i sram zbog online zlostavljanja? Kako izgleda unutrašnji svet jednog tinejdžera? Koje poruke serija šalje roditeljima i stručnjacima? I kako svi zajedno možemo bolje razumeti i podržati mlade u najburnijem periodu njihovog života?