Radio Galaksija

More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete.  U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu.  Naša gošća bila je Jana Pažin, naša morska biološkinja iz Milana, članica MaRHE centra [https://marhe.unimib.it] za istraživanje i visoko obrazovanje u oblasti morskih nauka i članica istraživačkog tima "Map the Giants" [https://www.mapthegiants.com] sa Univerziteta Milano-Biccoca, koji mapira gigantske kolonije korala i razvija nove metode za njihovo proučavanje i očuvanje.  Pričačali smo o biologiji mora, o različitim ekosistemima i međusobnoj povezanosti života i okoline u kojoj ti ekosistemi postoje, a posebno ćemo se posvetiti koralima. Pričačali smo puno o terenskom radu, o ronjenju među koralnim divovima, o tehnologijama koje Jana i njen tim koriste, o tome šta sirovi podaci govore o zdravlju mora — ali i o povezanosti nauke i zaštite prirode. Dotakli smo se i blue carbon ekosistema, morskih zaštićenih oblasti, klimatskih pretnji, budućnosti istraživanja okeana i mnogim drugim temama, ali i Janinog ličnog puta i toga kako se postaje morski biolog kad živiš i studiraš u zemlji koja nema more. Support the show [http://patreon.com/radiogalaksija] Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs [https://radiogalaksija.rs]. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde [https://radiogalaksija.rs/donacije/].

Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) predstavlja jedan od ključnih oslonaca savremene kosmologije – posmatračku potvrdu teorije Velikog praska i izvor informacija o najranijim epohama Svemira. Međutim, istorija njenog otkrića i epistemološki status koje to zračenje ima u savremenoj nauci daleko su složeniji nego što to sugeriše udžbenička naracija.  U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo upravo o tome sa dr Milanom M Ćirkovićem [https://mcirkovic.aob.rs] (Astronomska opservatorija Beograd) i prof. dr Slobodanom Perovićem [https://slobodanperovic.weebly.com] (Filozofski fakultet, Beograd).  Povod za razgovor je knjiga "The Cosmic Microwave Background: Historical and Philosophical Lessons" (Cambridge University Press, 2024) [https://www.cambridge.org/rs/universitypress/subjects/physics/history-philosophy-and-foundations-physics/cosmic-microwave-background-historical-and-philosophical-lessons], koju su Milan i Slobodan zajednički napisali. U njoj se CMB razmatra ne samo kao fizički fenomen, već i kao naučni objekat čija interpretacija zavisi od teorijskog okvira, istorijskog konteksta i šireg filozofskog pogleda na nauku. U ovoj epizodi razgovaramo o:  * razvoju kosmoloških teorija tokom 20. veka i „velikoj kontroverzi“ između modela Velikog praska i teorije stacionarnog svemira,  * ulozi CMB-a u formiranju savremene kosmološke ortodoksije, * alternativnim tumačenjima i njihovom epistemološkom statusu, * problemu pododređenosti teorija i njegovim posledicama za naučni realizam, * savremenim filozofskim izazovima u tumačenju CMB-a, uključujući multiverzum, antropički princip i granice empirijske proverljivosti. Posebnu pažnju posvećujemo načinu na koji društveni, metodološki i pragmatični faktori utiču na prihvatanje i stabilizaciju naučnih teorija, kao i lekcijama koje iz ove istorije možemo izvući za razumevanje današnjih naučnih debata. Dakle, jedna epizoda namenjena slušaocima zainteresovanim za kosmologiju, filozofiju nauke i istoriju savremene astrofizike!  Support the show [http://patreon.com/radiogalaksija] Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs [https://radiogalaksija.rs]. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde [https://radiogalaksija.rs/donacije/].

U ovoj epizodi istražujemo kako geni oblikuju ponašanje kod ptica, i kako samo jedan gen može promeniti sve – od nivoa hormona, preko izgleda, pa do strategije parenja. Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović [https://www.bcp.fu-berlin.de/en/biologie/arbeitsgruppen/zoologie/ag_nowick/mitarbeiter/javonovic/index.html], biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu, koji je sa kolegama nedavno objavio rad u časopisu Science, o izuzetnom primeru ponašajnog polimorfizma kod ptice sprudnik ubojica (Philomachus pugnax, en. ruff sandpiper). Ova vrsta ima tri različita oblika mužjaka – jedan je agresivni i dominantni, "nezavisni", drugi je udvorni "satelit", a treći je "faeder", mužjak koji izgleda i ponaša se kao ženka. Zajedničko im je jedno: sve ih oblikuje isti gen – HSD17B2. Kroz ovaj konkretan slučaj razgovaramo i o širim temama: * šta su ponašajni polimorfizmi i koliko su česti u prirodi, * kako se istražuju genetičke osnove ponašanja kod ptica (i generalno divljih životinja), * koja je uloga hormona u povezivanju gena i ponašanja, * i šta sve to govori o evoluciji i složenosti živih sistema. Epizoda dotiče i filozofska pitanja o biologiji ponašanja – da li je ponašanje "kodirano", koliko su naši životi biološki usmereni, i koliko prostora ostaje za varijaciju, prilagođavanje i izbor, i slično.  Ovo je epizoda o genetici, hormonima, istraživanju u prirodi i jednoj neobičnoj ptici koja nas uči o raznolikosti života. Originalni naučni rad o kom smo pričali možete pronaći ovde:  Loveland, J. L., Jovanović, V., Tuttle, E. M., Lamichhaney, S., & Andersson, L. (2024). A single gene orchestrates androgen variation underlying male mating morphs in ruffs. Science, 383(6676), 1072–1078. https://doi.org/10.1126/science.adp5936 🔗 Direktan link: https://www.science.org/doi/10.1126/science.adp5936 [https://www.science.org/doi/10.1126/science.adp5936] Support the show [http://patreon.com/radiogalaksija] Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs [https://radiogalaksija.rs]. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde [https://radiogalaksija.rs/donacije/].

Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa... Gost je bio dr Luka Ilić [https://atmosphericdust.com/about-me/] iz Barcelona Supercomputing Centra [https://www.bsc.es].  Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine.  Support the show [http://patreon.com/radiogalaksija] Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs [https://radiogalaksija.rs]. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde [https://radiogalaksija.rs/donacije/].

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić. Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih... Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd... Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs [https://www.youtube.com/redirect?event=video_description&redir_token=QUFFLUhqbGhFaHZTV3IzRzVlMFE0V1VMbldUSmFHaFpyZ3xBQ3Jtc0tuOWJ0ZS1VQUMxSmxQLXFqckdBSXhxdWcwLVlvUmJ0NFpPLS1DX1Y2STlscVVUeldxcTB0UnhWVlRPUUdlaG1rZ0RmM0FHa09WWldzQVQzX05ZWUpIX1QwbThrZGZaRmw4a29wQ2duUTdIeWFVMlRzOA&q=https%3A%2F%2Fextremes.in.rs%2F&v=if0I7lnZPtM]. Support the show [http://patreon.com/radiogalaksija] Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs [https://radiogalaksija.rs]. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde [https://radiogalaksija.rs/donacije/].