Možemo samo da se slikamo

Poslednja epizoda druge sezone, a možda i poslednja ikada. Dule je rešio da započne solo podcast, a Tamara i Mašić da dožive sudbinu Kajdža Gu Gu. Našem Li Malu želimo srećnu karijeru, a mi smo u ovom Božićno- Novogodišnjem izdanju pričali o svetu koji će ostati iza nas, Nije baš neki.

O Hit-Utisku, vakcinama i pravu da svi budemo nadrkani, a ne samo Tamara.

Naravno da smo pričali o sahrani Patrijarha, govorima nad sandukom, medijima koji su sve to pratili, ali i muzici koju (navodno) slušaju političari. Počelo je ozbiljno, a završilo se sa "Zemljo moja". Nosite masku, držite distancu i perite ruke. Od svega.

U doba korone i posle američkih izbora, nije baš bilo mesta za treću temu. Iako je Dule odlučio da sluša šta Tamara i Mašić imaju da kažu. No, ovo nije i jedino iznenadjenje u E5. Prvo smo želeli da se posle više od pola godine nadjemo i snimimo u "studiju". Ok,ne baš u studiju, jer je taj kupio Mitrović, već kod Mašića na gajbi. Nije nam uspelo, jer se ispostavilo da nemamo potrebnu tehniku, ali bar smo se malo družili. Tako nam je propala ideja do to bude nešto extra za E5. Medjutim, ipak smo našli to nešto što će ovu epizodu razlikovati od prethodnih. Prvi put imate priliku da čujate ama baš sve o čemu smo pričali. Dakle, bez montiranja. Onako kako je bilo.

U četvrtoj epizodi dve Tamare i dva Dušana. Naša gošća bila je novinarka Tamara Spaić koja je pričala o huliganima-desničarima. Dule tvrdi da je nova Vlada dobra, Tamara je pričala o zabrani abortusa u Poljskoj, a Mašić je objašnjavao zašto se na jednom javnom skupu osećao kao prase u Teheranu. Najduža epizoda do sada.